Zubni implanti



Video prezentacije radova iz implantologije
Dentalimplantvideo.com

NEDOSTATAK JEDNOG ZUBA


Ovo se odnosi na hiruršku tehniku ugradnje jednog implanta u alveolarnu kost dovoljne debljine i visine između postojećih zuba. Najčešća indikacija jeste nedostatak jednog zuba između dva zdrava zuba kod pacijenata koji, iz bilo kojih razloga, žele da izbegnu preparaciju susednih zuba za krunice i izradu mosta.

TOTALNA BEZUBOST

Pacijenti, na našim prostorima, koji žele da implantima nadoknade nedostatak svih zuba, skoro po pravilu, odlučuju se za fiksne nadoknade. Empirijski je utvrdjeno da 6 - 8 implanata, ugrađenih u bezuboj vilici mogu da nose fiksnu protetsku nadoknadu koja u sebi sadrzi 12 - 14 krunica. Broj implanata zavisi od njihove dužine i prečnika kao i rasporeda zuba u suprotnoj vilici. Tako, na primer, šest implanata prečnika 4,1 mm, dužine 10 - 12 mm, ugrađenih između dentalnih otvora, mogu da nose 12 krunica, što znači da fiksna protetska nadoknada može da sadrži dva distalna produžetka. Pri tome, mora se voditi računa da najdistalniji implanti trpe najveći pritisak sila žvakanja. Ovo je posebno važno ako u suprotnoj vilici postoje bočni zubi ili fiksna protetska nadoknada.

PROTEZA NA IMPLANTIMA

Savremeni zubni implant je titanijumski šraf koji se ugrađuje u kost vilice i srasta sa njom, a služi kao zamena za koren izgubljenog ili nedostajućeg zuba. Zubni implanti su idealna opcija za pacijente sa dobrom oralnom higijenom kod kojih je došlo do gubitka zuba usled parodontoze, neuspešnog lečenja zuba, traume ili bilo kog drugog razloga.

Ugradnjom zubnih implanata izbegava se brušenje susednih zuba koje je neophodno pri izradi mostova te je na taj način fiziološki i funkcionalno opravdanije korišćenje ove savremene metode nadoknađivanja izgubljenih zuba, a kod terminalne bezubosti, predstavlja jedinu mogućnost za dobijanje fiksne nadoknade.

Izgled i osećaj koji ima pacijent sa ugrađenim implantom je identičan onom kod prirodnih zuba. Pošto implant čvrsto srasta sa viličnom kosti sprečeni su gubitak kosti i povlačenje desni koji se često javljaju kod zubnih mostova i ispod proteza. Niko neće moći da primeti da imate veštačku zubnu nadoknadu.

NADOGRADNJA KOSTI

KOD NEDOSTATKA KOSTI

Defekti alveolarnog nastavka viličnih kostiju, najčesšće, nastaju kao posledica resorpcije kosti zbog inflamacije oko korena zuba ili su rezultat gubitka kosti u toku vađenja zuba odnosno traume. Vrlo često se nalaze na mestima idealnim za ugradnju implanta sa aspekta statičkog planiranja i optimalnog rasporeda za kasnije protetsko zbrinjavanje. U slučajevima kada nije moguće postići primarnu stabilnost implanta u alveolarnoj kosti iznad odnosno ispod granice defekta, indikovano je popunjavanje defekta koštanim autotransplantom ili zamenicima prirodne kosti, a implantacija se odlaže za najmanje šest meseci.

Budući da se, ovakvim zahvatom, povećava volumen kosti u svim dimenzijama, mukoperiostalni režanj se mora mobilisati presecanjem periosta s ciljem da se, bez tenzije, usije za palatinalnu stranu reza. Kada rekonstrukcija defekta, ima za cilj nadoknadu visine alveolarne kosti, treba primeniti koštani autotransplant u vidu bloka, a preostale prazne prostore ispuniti granulama ili spongiozom. Trebalo bi ovakav transplant prekriti komercijalnom resorptivnom membranom ili periostom kao slobodnim režnjem.

Primenom membrane, sprečava se urastanje mekih tkiva kroz postojeće šupljine između granula na koji način površina kosti postaje glatka te se i periost lako odvaja u drugom aktu u vreme ugradnje implanta. Kada se koštani defekt popuni granulama i ne prekrije membranom, granule imaju tendenciju migracije kroz periost čak i u sluzokožu, što znatno otežava odlubljivanje periosta u vreme implantacije.

LATERALIZACIJA NERVA

Po odizanju mukoperiostalnog režnja, okruglim borerom se ukloni korteks u projekciji mandibularnog kanala u željenom segmentu. U jednom delu stvorenog žleba u korteksu, kiretom se odstrani spongioza do sadržaja kanala. Pogodnim instrumentom, " šesticom" ili uzanom kiretom, koji se uvede u kanal izmedju neurovaskularnog snopa i spongioze, štiti se nerv od mogućeg oštećenja borerom prilikom finalnog uklanjanja kosti lateralnog zida mandibularnog kanala. Neurovaskularni snop se, kiretom, odvoji od zidova mandibularnog kanala i pomeri lateralno s ciljem da se stvori prostor za bezbednu ugradnju implanata. Po implantaciji, neurovaskularni snop se pusti da pasivno nalegne na implante.

SINUS LIFT


Kada visina alveolarne kosti u predelu maksilarnog sinusa iznosi manje od 10 mm, najčešće je indikovan neki od metoda "podizanja" poda maksilarnog sinusa s ciljem da se izbegne nepoželjna perforacija sluzokože i prodor implanta u sinusnu šupljinu. U literaturi se koristi izraz "sinus lift" za većinu hirurških tehnika. Podizanje poda sinusa se može uraditi na više načina u zavisnosti od visine alveolarne kosti.



Estetska hirurgija lica Onkologjia i rekonstruktivna hirurgija Hirurgija rascepa Traumatologija Oralna i paradontalna hirurgija Ortognatska hirurgija